Инспирисани „Шљивом“, Милована Данојлића, петачићи су се опробали у стиховима. Пред вама су неки од најуспешнијих радов.
Милена Менчанин, 5/4 освојила је прво место на литерарном конкурсу под називом Хероји нашег доба, у категотији ученика од 5. до 8. разреда.
ХЕРОЈИ НАШЕГ ДОБА
Спаваш ли икад или будна сањаш?
Дал’ чак и кад очи склопиш,
пред собом видиш друге очи,
бесаних дана, бесаних ноћи?
Мислиш ли на сунце, кишу, небо,
лето што се срамежљиво смеши,
или само опет на молбу и сузу,
на сваки удах који те теши?
Кад маску скинеш и не смеш кући,
сузе пустиш без имало срама.
Знаш за оне што те чекају жељно
и оне што болест бескрајно слама.
Одана ти си позиву своме
док умор узима данак свој.
Како да заспиш, заборавиш,
кад они нису само број?
Прогоне тебе погледи неми,
прате те очи и њихов бол.
Заборављаш себе, проблеме своје,
погледом их храбриш,
јер нису број.
Херој нашег доба ти си,
у неком чудном плашту свом.
Tамо где машине дишу,
за ваздух гинеш,
јер нисмо број!
Знаш да јунаци вечно живе,
не плаше тебе бриге овог света.
Ти идеш даље, јер мора тако
за нове победе и нова лета!
Једно петаче, а већ песник! Толико пута озарена пред лепотом њених стихова и увек уплакана пред истином коју нам топло , нежно, а ипак зрело саопштава. Толико занемела и без текста кад се лепота преда мном рађа. Заиста, тако је сваки пут кад читам стихове Милене Менчанин, ученице 5/4. Ову песму без наслова послала ми је ових чудних, тешких, ванредних дана. Прочитајте је и одговорите ми на питање: Да ли ће поезија спасити свет? Ја одговор већ знам.
Када преко ноћи одрастеш
и шарени свет се пред тобом руши,
препознаш страх у очима света,
осетиш зебњу у својој души.
Схватиш да сви су тако мали.
Природе ћуди никако да схвате.
Можда су мислили да су јаки .
Сада би природи да се врате.
Group of cute children lying on grass
Стало је време, али ја растем
и ту је сунце, ал дан је краћи.
На дохват све је и тако далеко;
Одговор тражим, дал ћу га наћи?
Времена имам, јер још сам дете.
Осмехом својим ја терам таму.
Хоћу да трчим, слободно дишем;
Да ли ћу смети у новом дану?
Када ћу небу рећи ,,Здраво“?
Када ћу дуги пружити руке?
Хоће ли пролећни,благи поветарац
однети бригу,све ове муке?
Учим и пишем, пролазе дани
У моме свету све већ цвета.
У њему сви су срећни и здрави,
у њему сва су безбрижна лета!
Милена Менчанин V/4
Петачићи, прошло је 7 дана од 31.5. Ваше презентације су објављене. Имали сте прилику да гласате…..иииии….победник…….је…….. РАСТКО СТЕФАНОВИЋ 5/4.
Од укупно 42 гласча, Растко је освојио 18 гласова. ЧЕСТИТАМ! Похвале и за све друге ученике на труду и залагању.
Драги моји петачићи, рок за предају ваших презентација је истекао 31.3. 2020. Пристигле су 24 презентације. Свака је на свој начин занимљива и вредна пажње. Похваљујем ваш труд, рад. Као што сам и обећала, гласаћете за најбољу.
Петачићи, наша Читанка „Klett“ није предвидела две сјајне дескриптивне песме „Поље“, Јована Дучића и „Покошену ливаду“, Десанке Максимовић. Пошто сте пратили анализу ових песама на РТС-у, овде их увек можете читати, а за оне који воле поезију и рецитовање, ето лепих примера за учење напамет.
|
„ПОКОШЕНА ЛИВАДА“, ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ Ливада крај реке сања. Зрикавци тужно зричу. Помрлих трава душе још лебде врх откоса што се лагано суше. О, ви не знате тужну о смрти трава причу. Зрикавци тужно зричу.
Јутрос дођоше неки дивови као храшће у домовину трава; и мртво паде безброј љупких, шарених глава; и безброј нежних тела зденуше у плашће, дивови као храшће.
Свега девојка једна златног, округла ока и трепавица бели’ лепрша на ливади и рањеницима дели мирисне осмехе чедне, уместо црвена сока, – девојка златног ока.
|
Сутра опет у зору
доћи ће дивови они, и страшне сурове виле зденуће у сена многе мирисне главе миле. Лежаће у једном гробу толики милиони. Доћи ће дивови они.
Тужно зрикавци зричу, чује се до облака; вечера целог жале зелен-коњици своје лепе витезе пале. Плачу над гробовима мртвих, драгих јунака, чује се до облака
|
| Јован Дучић – Поље
Јечмена жута поља зрела, Речни се плићак зрачи; Купина сја сунчана, врела, Ту змија кошуљу свлачи.
Пут прашљив куд се мрâва вуче За четом цркна чета; Железну жицу цврчак суче, Најдужу овог лета.
И скакавца мину јато… С топола јастреб млади Баци у сунчев сјај и злато Свој крик вечите глади.
|
2. Душан Јевтић 5/2
https://mail.google.com/mail/u/0/#inbox?projector=1
3. Алекса Ранчић 5/1
4. Јана Мијатовић 5/1
5. Миа Перић 5/4
6. Огњен Радивојевић 5/2
7. Вук Стевић 5/3
8. Михајло Бошковић 5/2
9. Данило Николић 5/4
10. Елена Бркић 5/1
11. Лазар Лазић 5/1
12. Ања Рајић 5/1
13. Растко Стефановић 5/4
14. Наталија Стојшић 5/1
https://docs.google.com/presentation/d/1apf2v6ABXlJRWNQkkKnPzdXj_qfKGDY-TChOphzP64w/edit#slide=id.p
15. Вук Максимовић 5/4
16. Анастасија Орозовић 5/1
17. Емилија Љубић 5/2
https://docs.google.com/presentation/d/1RNXu6Fs9GITfDXez0jSupydBFG_RBX2EdBMW_xcaXIw/edit#slide=id.p1
18. Никола и Ђорђе Милосављевић 5/4
https://mail.google.com/mail/u/0/#inbox?projector=1
19.Николета Стојковић 5/3
https://mail.google.com/mail/u/0/#inbox?projector=1
20.Ена Милошевић 5/1
https://mail.google.com/mail/u/0/#inbox?projector=1
21. Огњен Миљковић 5/1
https://mail.google.com/mail/u/0/#inbox?projector=1
22. Адриана Недељковић 5/1
https://mail.google.com/mail/u/0/#inbox?projector=1
23. Миња Ђулић 5/2
24. Ива Ђорђевић 5/1
https://docs.google.com/presentation/d/10KNKEsrj3wEv7mMQmPoOk9zbxccZVxi0FHERNsf-gPg/edit#slide=id.p1
Дан први, 17.3. 2020.
Петачићи, свака част, лепо пратите обавештења у Вибер групи Српски са Јеленом. За сада пратимо лекције на каналу РТС 3 .
17.3. Граматика: Врсте речи (утврђивање)
Додатне вежбице у виду домаћег задатка:
Кликом на линк испод врсте речи (именице, придеви, заменице, бројеви) отварају вам се онлајн задаци. На крају сваке вежбице имате и проверу (остварен број поена, решења и објашњеа за сваки задатак) Ове вежбице нису за оцену.
Именице:
Придеви:
Заменице:
Бројеви:
Дан други, 18.3.2020.
Следдћа лекција на РТС – била је о ПАДЕЖИМА (обнављање)
Додатне вежбице;
Номинатив и генитив
Датив, акузатив, вокатив инструментал, локатив
1. Напомена:
Вежвицу коју сте добили на ТВ- у посебно треба да ураде ученици по ИОП-у, јер су то вежбице са основног нивоа и то у својим свескама. Задаци који су на блогу обухватају сва три нивоа, али треба да покушају сви да их раде.
2. Напомена:
Одговоре у тестовима са блога пишите искључиво ћирилицом, граматички и правописно исправно. Чак и кад је један одговор у питању, а није реченица, треба писати малим почетним словом.
За крај, мало смеха није на одмет. Тек толико да је учење у школи ипак лепше и лакше.
Дан трећи, 20.3. 2020.
Обрађене песме на РТС 3 била су лепа допуна свега онога што смо на часовима говорили, анализирали или када смо их рецитовали. Задатак би могао бити следећи: Свако одељење ће учествовати у прављењу презентација песника Душана Васиљева и Алексе Шантића као њихових песама, посебно „Домовина“ и „Моја отаџбина“Презентације ће биће објављене на мом блогу и гласаћете за знајбољу. Сами у оквиру одељења поделите задужења. Ако је то неизводљиво с обзиром на ове околности изолације, сами радите презентације.(НИЈЕ ОБАВЕЗНО ЗА СВЕ/КО ЖЕЛИ/ПРЕЗЕНТАЦИЈА СЕ ОЦЕЊУЈЕ ОЦЕНОМ 5) Рок је 31.3. Презентације слати на мој мејл: jivanisevic5@gmail.com
Дан четврти, 23.3. 2020.
У прилогу је распоред наставе на РТС-у за ову недељу.
https://www.rasporednastave.gov.rs/osnovne-skole.php
На програму су данас била два падежа: НОМИНАТИВ И ВОКАТИВ
Као помоћ за подсећање свих падежа може послужити и следећа презентација:
Дан пети, 24.3.2020.
Петачићи, пошто имате поред мене још једну виртуалну/виртуелну (исправно је и једно и друго) наставницу на РТС-у, морате пажљиво да је слушате. Благо њој, она не чује ваша добацивања, шапутања, не мора никог да опомиње…ех…Мало шале није на одмет.
Данас смо обнављали два зависна падежа: ГЕНИТИВ и ДАТИВ. Одрадите вежбице у Радној свесци за оне који то нису.
Ево додатне вежбице за НОМИНАТИВ и ГЕНИТИВ:
25.3.2020.
Лекција на РТС-у
Граматика: падежи – АКУЗАТИВ, ИНСТРУМЕНТАЛ, ЛОКАТИВ
Додатне вежбице за ДАТИВ, АКУЗАТИВ, ВОКАТИВ, ИНСТРУМЕНТАЛ и ЛОКАТИВ
Петачићи, обновили смо све падеже и променљиве врсте речи (именице, заменице придеве и бројеве). Ред је мало да проверимо своје знање. Тестић који је пред вама у гугл учионици се оцењује.
Прво упишите име, па презиме у предвиђеном пољу. Пажљиво читајте питања и понуђене одговоре. Одговоре пишите ћирилицом. Водите рачуна о року, а то је СУТРА, 26.3.2020. Срећно!
27. 3. 2020.
Петачићи, данс сте на РТС-у пратили лекције из књижевности. Подсетили сте се који су то КЊИЖЕВНИ РОДОВИ, обновили особине ЛИРИКЕ, набројали ЛИРСКЕ ВРСТЕ. Присетили сте се РОДОЉУБИВИХ песама „Домовина“, Душана Васиљева и „Моја отаџбина“, Алексе Шантића које смо већ анализирали на часовим и за које сте правили и презентације ( да подсетим: рок за презентације је 31.3.)
Потом сте слушали читање и анализу две ДЕСКРИПТИВНЕ (ОПИСНЕ) песме: „Поље“, Јована Дучића и „Покошену ливаду“, Десанке Максимовић.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК за понедељак, 30.3.
1. Прочитај самостално песме из Читанке: „Поље“, Јована Дучића и „Покошену ливаду“, Десанке Максимовић
2. Напиши кратак опис неког пејзажа (Писати у свесци, па сликати и послати преко гугл учионице).
ДОМАЋИ ЗАДАТАК за петак, 3. 5.
1. Прочитати „Шашаву песму“, Мирослава Антића
2. Самостално анализирати песму: „Шашава песма“, Мирослава Антића (Не важи за ученике по ИОП-у)
Анализа треба да садржи:
– кратку биогрфију писца (пар реченица)
– књижевни род и врста
– кратк опис сопствених осећања и доживљаја након читања песме
– лирски субјект/ (ликови из песме – особине)
– поруке
(Анализу писати у свесци, па сликати и послати преко гугл учионице).
Књижевни родови – МАПА УМА
30. 3. 2020.
Данас смо на РТС-у пратили обнављање граматике: ИМЕНИЦЕ
Обновили смо граматичке категорије: РОД, БРОЈ, ПАДЕЖ
Подсетили се да постоје именице само у једнини -singularia tantum, и именице које имају само множину – pluralia tantum
Видели смо поделу именицана: ВЛАСТИТЕ, ЗАЈЕДНИЧКЕ, ЗБИРНЕ, ГРАДИВНЕ, ГЛАГОЛСКЕ, МИСАОНЕ И *БРОЈНЕ и сазнали појединачно њихове основне карактеристике.
Утврђивали смо у појединачним примерима шта је ГРАМАТИЧКА ОСНОВА, а шта НАСТАВАК ЗА ОБЛИК.
Обновили смо и промену именица кроз падеже.
Ако вам је било тешко да препишете све примере за домаћи, биће овде на мом блогу:
1. Подвуци именице у одломку из приповетке „Десетица“, Ивана Цанкара:
Било ми је дванаест или тринаест година; ишао сам у трећи разред реалке. Једног јесењег јутра пробудио сам се рано; тек је свитало, у соби је био сумрак. Соба је била велика, па ипак ми се тог јутра учинила уска и тесна, сва набијена и претрпана стварима као при селидби. Уз зидове стајала су четири кревета, међу њима полице за књиге, велики дрвени ковчези који су личили на сандуке, ормани за одело, на средини огроман сто покривен књигама и свескама.
2. Допуни реченице. Води рачуна о употреби предлога С/СА
У школу сам дошао _____________ (аутобус).
Слику је нацртао ________________ (оловка).
Пловио сам ______________(брод) _____________(родитељи).
Волим да се возим _____________(бицикл)_____________(мама).
3. Одреди падеж издвојених именица:
Носио је шал од свиле.
Мој рођендан је у петак.
Кренули смо ка продавници.
Писмо сам данас добила.
Писмо је писано ћирилицом.
Друштву сам се обрадовала.
Лекцију је преписала из уџбеника.
Драгани сам поклонила торбу.
Оставио је поруку поред телефона.
Марко је похвалио његов успех.
4. Промени по падежима следеће именице и одреди граматичку основу и наставак за облик:
КУЋА, ПОЉЕ, КЊИГА, СЕЛО, ГЛАВА, СТОЛИЦА
31. 3. 2020.
ПРИДЕВИ (утврђивање)
Као вид подсећања на оно о чему је било речи у данашњој лекцији може вам послужити следећа презентација:
https://prezi.com/o5qps1qkzqmr/evo-moje-prezentacije/
1. 4. 2020.
Књижевност: „Поход на Мјесец“, Бранко Ћопић (утврђивање)
Иако већ анализирано дело Бранка Ћопића, поново се нашло у сој својој лепоти пред нама. Много је приступа при анализи овог дела. Ми смо имали један на редовном часу, данас на РТСу, можда мало другачији. Потрудила сам се да вам дам неку допуну свега већ одслушаног и одгледаног којој ћете се моћи враћати. Не може да шкоди, а може да користи.
Тема текста: дечак учи да мора да се бори за остварење својих снова.
Тематске целине:
Упоредите лик деде, његову околину и осећања која он буди код дечака и снагу жеље да се достигне недостижно: деда је искусан старац, који је пуно прошао у животу и на ствари гледа претерано реално. Заборавио је даје и он у детињству имао своје недосањане снове. Петрак зна да је то зрнце маште, тај недосањани сан неопходан и покушава да га ухвати и сачува за будући живот. Из тог зрнца сна и маште израшће све будуће наде дечака када порасте.
Покажите у тексту део где Петрак јача дечакову веру у себе. Како Петрак учи дечака да мора много да се труди да би остварио своје жеље: трче с једног брда на друго, још мало…
| ватра | месец |
| сигурност, удобност, топлота, љубав, дом | несигурност, истраживање, храброст, |
| садашњост | будућност |
| нада, вера | труд, неизвесност |
| подстицај, подршка, | борба, ватреност, мотивација |
| основа, покретач | одговорност, упорност, истрајност |
3. 4. 2020.
Књижевност: „Прва бразда“, Милован Глишић (утврђивање)
6. 4. 2020.
Граматика: Заменице (утврђивање)
У прилогу су вам сви задаци који су дати на РТС-у у оквиру данашње лекције.
ВЕЖБИЦЕ:
ДОМАЋИ ЗАДАТАК:
Подвуци заменице у реченицама и одреди им лице и број: Јуче смо Мира и ја ишли са мамом у продавницу. Она је купила две чоколаде, а ми смо једну чоколадицу.
7. 4. 2020.
Граматика: Бројеви (утврђивање)
8. 4. 2020.
Књижевност: „Кирија“, Бранислав Нушић
10.4. 2020.
Граматика: Непроменљиве речи – ПРЕДЛОЗИ И ПРИЛОЗИ (утврђивање)
13. 4. 2020.
Граматика: Глаголски вид и глаголски род (обрада)
Након обраде на РТС -у, ево и занимљивих прилога:
14. 4. 2020.
Граматика: Инфинитив (обрада)
15. 4. 2020.
Граматика: Презент (обрада)
21. 4. 2020.
Граматика: Перфекат (обрада)
22. 4. 2020.
Граматика: Футур (обрада)
24. 4. 2020.
Граматика: Глаголи (утврђивање) – ПРОВЕРА
Глаголи – утврђивање
а) Напиши дефиницију ПРЕЗЕНТА
Презент или садашње време је глаголски облик за изрицање радње која се дешава у времену говорења.
б) Објасни како се гради ПЕРФЕКАТ
Перфекат се гради од краћег, ненаглашеног (енклитичког) облика презента помоћног глагола јесам и радног глаголског придева глагола који се мења.
в) Објасни која је разлика између простог и сложеног ФУТУРА
Футур је лични глаголски облик. По начину грађења он може бити ПРОСТ и СЛОЖЕН
Код глагола који се завршавају на -ти футур може бити прост и сложен:
Прост футур се грди од инфинитивне основе (одбијањем наставка -ти) и краћег (енклитичког) облика помоћног глагола ХТЕТИ. Пише се увек спојено (писаћу, лутаћу…)
Сложени футур се гради краћег (енклитичког) облика презента помоћног глагола ХТЕТИ и инфинитива. Пише се увек одвојено (ја) ћу урадити, (ја) ћу читати…
Код глагола који се завршавају на -ћи футур је увек сложен (моћи ћу, рећи ћу…)
РАДИМ – РАДИТИ
ЧИТАМ – ЧИТАТИ
ИЗАЂЕМ – ИЗАЋИ
ПЕЧЕМ – ПЕЋИ
ШЕТАМ СЕ – ШЕТАТИ СЕ
Обрати пажњу: Сваки глагол има свој глаголски вид и глаголски род. Глагол не може у исто време да буде и свршени и несвршени, односно у исто време не може бити прелазни, непрелазни и повратни.
| Глаголски вид | Глаголски род |
| Глаголи | Свршени | Несвршрни | Прелазни | Непрелезни | Повратни |
| ПИСАТИ | + | + | |||
| ОТПЕВАТИ | + | + | |||
| УЧИТИ | + | + | |||
| ПРОЧИТАТИ | + | + | |||
| УМИВАТИ СЕ | + | + | |||
| УМИТИ СЕ | + | + | |||
| ТРЧАТИ | + | + | |||
| ПРОЦВЕТАТИ | + | + |
Током летњег распуста планирала сам много да читам. Једино тако, ако радим сваког дана, прочитаћу целу лектиру. Иако не волим да пишем, написаћу рад о књигама које сам прочитала. Тако ћу урадити св што сам испланирала за овај распуст.
ПЛАНИРАЛА САМ – ПЕРФЕКАТ
ЧИТАМ – ПРЕЗЕНТ
РАДИМ – ПРЕЗЕНТ
ПРОЧИТАЋУ – ФУТУР
НЕ ВОЛИМ – ПРЕЗЕНТ
ПИШЕМ – ПРЕЗЕНТ
НАПИСАЋУ – ФУТУР
САМ ПРОЧИТАЛА – ПЕРФЕКАТ
ЋУ УРАДИТИ – ФУТУР
САМ ИСПЛАНИРАЛА – ПЕРФЕКАТ
Напиши њихову промену по лицима једнине и множине са дужим и краћим облицима.
ЈЕСАМ (САМ) ЈЕСМО (СМО) БУДЕМ БУДЕМО
ЈЕСИ (СИ) ЈЕСТЕ (СТЕ) БУДЕШ БУДЕТЕ
ЈЕСТЕ (ЈЕ) ЈЕСУ (СУ) БУДЕ БУДУ
ХОЋУ (ЋУ) ХОЋЕМО (ЋЕМО)
ХОЋЕШ (ЋЕШ) ХОЋЕТЕ (ЋЕТЕ)
ХОЋЕ (ЋЕ) ХОЋЕ (ЋЕ)
27. 4. 2020.
Књижевност: Народна књижевност (утврђивање)
28. 4. 2020.
Књижевност: „Женидба Душаnova“ , наросна епска песма (утврђивање)
29. 4. 2020.
4. 5. 2020.
Граматика: Предикат (утврђивање)
5.5.2020.
Граматика: Објекат (утврђивање)
6. 6. 2020.
Граматика: Прилошке одредбе (утврђивање)
8. 5. 2020.
Граматика: Апозиција (утврђивање)
9. 5. 2020.
Књижевност: „Вила зида град“, народна лирска митолошка песма (утврђивање)
11. 5. 2020.
Књижевност: Породичне песме – „Највећа је жалост за братом“ (утврђивање)
12. 5. 2020.
Књижевност: Посленичке песме (утврђивање)
13. 5. 2020.
Књижевност: „Чича Јордан“, Стеван Сремац (обрада)
14. 5. 2020.
Граматика: Функција речи у реченици (провера)
Решења су у прилогу:
Она је једна неозбиљна најобичнија балавица. – именски предикат
Мени је све то досадно. – именски предикат
Почела је да пише споменар. – глаголски предикат
Још си ти балава за такве ствари. – именски предикат
Певам дању, певам ноћу, певам, селе, што год хоћу. – глаголски предикат
Свакога дана дечак напорно вежба у оближњој теретани два сата. После тога плива дуго у базену. Због изузетне физичке кондиције пријавиће се за такмичење.
Свакога дана – прилошка одредба за време
напорно – прилошка одредба за начин
у оближњој теретани – прилошка одредба за место
два сата – прилошка одредба за количину протеклог времена
После тога – прилошка одредба за време
дуго – прилошка одредба за количину протеклог времена
Због изузетне физичке кондиције -прилошка одредба за узрок
Апозицја: највећа америчка дивља мачка
Апозиција: врста рака са Божићних острва у Полинезији
Апозиција: ауторчувених слика“Кићење невесте“, „Борба петлова“, и „Сеоба Срба“
Цар је те године одликовао младог ратника.
Субјекат: Цар Предикат: је одликовао
Прави објекат: младог ратника Прилошка одредба за време: те године
а) За рођендан сам сестри поклонила парфем.
сестри – неправи објекат
парфем – прави објекат
б Пре појаве Великог праска целокупна васиона била је незамисливо врела.
Пре појаве великог праска – прилошка одредба за време
била је незамисливо врела – именски предикат
Музеј Боре Станковића, познатог српског књижевника, налази се у Врању.
Музеј Боре Станковића, – граматички субјекат
познатог српског књижевника, – апозиција
налази се – глаголски предикат
у Врању – прилошка одредба за место
Београдску филхармонију основао је Стеван Христић за време Краљевине Југославије.
Београдску филхармонију – прави објекат
основао је – глаголски предикат
за време Краљевине Југославије – прилошка одредба за време
а) Он већ дуго тражи посао
б) Размишљам о послу
в) Сигурно ћу наћи посао.
г)) Чека посао у банци.
Одговор: Размишљам о послу
а) Стефан Немања, родоначелник светородне лозе Немањића, подигао је манастир Студеницу као своју задужбину.
б) Студеница, задужбина Стефана Немање, служила је за углед градитељима будућих српских манастира.
Функција: АПОЗИЦИЈА
15. 5. 2020.
Књижевност: „Шљива“, Милован Данојлић
Чувари природе у корелацији са српским језиком
(Развијање међупредметних компетенција)
петак, 16. 1. 2020. /4. час/
Ух, уплашила сам се самог наслова. Наизглед неспојиве ствари, уствари су само изазов и искорак ка нечем што у настави може бити занимљивије, лепше. Управо пред тим изазовом нашле смо се Тајана Шљапић, наставница биологије и ја када смо осмишљавале угледни час на тему: Озонски омотач. Никада се на свом угледном часу нисам осећала опуштеније. Креативност наших малишана, одељења 5/2, дошла је у први план и зато им неизмермо хвала. Многи од њих пркосили су храбро болести и наступили пред публиком.
Два месеца припреме уродила су плодом. Ученици подељени у четири групе имају различите задатке и сви су подједнако занимљиво, креативно осмишљени и реализовани.
Прва група има задатак да текстом изнесе чињенице о грађи, проналаску и значају озонског омотача.
С лева на десно: Христина Ђурковић, Милица Алексић, Жељана Петровић, Сара Гавриловић, Лидија Мутап, Милена Јовић
Друга група има задатак да демонстрацијом објасни настанак озонских рупа и штетност на планету Земљу.
С лева на десно: Михајло Бошковић, Дамјан Селими, Душан Јевтић, Матеја Трифуновић, Урош Бранковић
Трећа група има задатак да изведе позоришну представу која говори о значају озонског омотача и последицама настанка озонских рупа.
С лева на десно: Ивона Тасковић, Алекса Јовановић, Милица Марковић, Миња Ђулић, Огњен Радивојевић, Стефан Стевановић
Четврта група има задатак да паноом представи важност и улогу озонског омотача.
С лева на десно: Богдана Ивановић, Анђелија Жикић, Матија Марковић, Јована Перић, Емилија Љубић, Варвара Терзовић
Часу присуствовали: директорка Дијана Ћетковић, психолог Снежана Остојић, библиотекарка Марија Огаревић и наставница енглеског језика Драгица Рајковић.
Инспирисани народним лирским песмама о раду и народном новелом „Све, све, ал занат“, моји петаци и ја размишљали смо и разговарали о раду, његовој улози у прошлости и данас. Једна непозната, за петаке архаична реч – РУКОТВОРИНА, била је повод за испољавање ученичке креативности (уз наглашавање самосталности, без помоћи родитеља, родбине и пријатеља) и осмишљавање личних рукотворина које би поред естетске имале и употребну вредност. Радост заједничка! Оживели су стари занати, али одевени у неко ново рухо. Прегршт ученичких рукотворина чека своје јавно презентовање у холу школе кад се створе технички услови. Као круна свега – састави ученика. И састави ученика су својеврсне РУКОТВОРИНЕ, зар не?
баклаве
тулумбе
еклери
У једној занатској радњи
„Kод Ловца“ је вероватно најстарија посластичарница у Смедереву. Тата ми је причао да је моја бака Љиља ту јела колаче са другарицама после часова.
Ту, код баба Зоре, која је посао препустила посао свом унуку, доводила је и тату док је био мали пре биоскопа који је некада био препун. На баклаве, па на филм. На моју срећу, власник те посластичарнице, баба Зорин унук, је татин добар пријатељ, тако да сам имао ту привилегију једног лепог дана да одем иза витрине за хлађење у производњу где се праве баклаве са орасима, тулумбе, еклери и шампите. Два сата сам посматрао како се натапају коре врелом шећерном водом, како се одвајају и мешају беланца за шампите и како се пеку коре за еклере. И наравно дегустација ! Од свега по мало. Док сам схватио колико ми је доста, већ ме је заболео стомак. Баш сам претерао! Онда сам све то пресекао једном великом хладном лимунадом. Е, тад је све тек било у реду…Поседели смо још мало и полако сити и напити кренули кући.
Ишао сам ја и код једног обућара, такође татиног пријатеља . И код Пере кораџије по коре за питу. И у рибарницу код једног Аласа што рибари и дању и ноћу по нашем лепом Дунаву. Али, „код баба Зоре“ је „код баба Зоре“…
Андреј Цолић 5/4
