Одломак из моје аутобиографије

Још једна занимљива тема са писменог задатка ученика шестог разреда.  Нушићева „Аутобиографија“ послужила је као добра подлога. Када у радовима препознам искрицу духовитости, занимљивости, оригиналности, онда то треба објавити.

Одломак из моје аутобиографије

             У Београду, у једној ординацији, родио сам се ја.

То је био посебан дан за моју мајку. Родио сам се осмог марта у 12:25 минута. Био сам најдужа беба рођена тог дана, што ће, испоставиће се, пресудно утицати на моја каснија интересовања. Мој отац се тог дана напио на послу, као и његови другари. Име сам добио од кума Драгана. Kад сам напунио 3-4 месеца, отац ми је сипао пиво у флашицу, кренуо сам да цуцлам и нисам хтео да је пустим. Kад сам био мали, често су ме водили у болницу у Београд, јер су ме сестре много пута испустиле док су ме држале. Од рођења сам асматичар. Алергичан сам на гриње, полен, буђ, цигаре… Тренирам за KK ,,Царина“ у Смедереву. Тренирао сам за репрезентацију Србије, али више нисам могао да идем.

Могао бих да пишем цео дан, али немам више времена. Ово је само мали део моје животне приче, али већи део је у мени.

 

Илија Миладиновић 6/2

Advertisements

Ми пишемо срцем

Радови ученика 6/2

Кажу да одрастам, а ја се осећам као дете

 

        Сви ми ћемо једном одрасти, постаћемо људи…

        Као што ни детињство није вечно, тако није ни срећа, јед да бисмо одрасли, мора да превазиђемо разне препреке и да у сећању сачувамо лепо и срећно детињство.

Када одрастамо, ми себи постављамо разне циљеве. Сваки дан смо све старији и паметнији. Одрастање има много својих чари, као и детињство. Како се мењају наша осећања, проблеми и обавезе, тако се мењамо и ми сами. Једна реч може да нас промени, растужи или охрабри. Много тога ћемо научити док одрастамо, али једну ствар ћемо морати сами да схватимо: мора да будемо храбри да би закорачили дубље у свет одраслих! Док се деца питају како је то кад одрастеш, одрасли се питају зашто су морали да порасту. Неки једва чекају да одрасту, док неки тога нису ни свесни.

Увек треба сачувати дете у себи, зато што деца имају позитиван поглед на свет.

Срце по срце и променићемо читав свет!

Деца треба да сачувају ведрину у себи и не дозволе одраслима да замраче њихов свет.

Дечији поглед на свет је јединствен, непоновљив и неухватљив. Чувајмо ово дете у себи и не дајмо да га затрпа бреме живота.

 

                                                                                               Елена Николић 6/2

 

КЕСТЕН

Дошла је јесен

И донела нам кестен.

Његове бодље плашише нас дуго,

              а он као лопта округао.

            Унутра је мекан као душа,

                а споља се наоружа.

        Кестене, на дрвету дуго стојиш,

     а кад паднеш, тешко се пребројиш!

         Кестен, на дрвету је смештен,

              а после лета он процвета.

                                                                                                        Миа Јаћовић VI2

 

Трешња

 

У дворишту баке моје,

гледам у прелепе гране твоје.

Лети ме твоја хладовина штити,

а у пролеће цвет твој замирише и те исте гране окити.

Ово трешњино дрво је засађено када сам рођена ја,

и то свако дете из краја зна.

То дрво зна све среће и туге моје,

а наше године заједно се броје.

Познајем сваки њен лист и плод,

гране и шта год.

Немој неко трешњу да ми дира!

То је моја оаза мира!

        Кристијана Дел Бијанко

Резултати гласања

Чији је пано бољи?

Ученици 6/1  са невероватних  2906 гласова однели су победу.

Друго место освојио је пано ученика 6/2 ( 822 гласа)

Треће место припало је паноу ученика 6/3 ( 44 гласа)

Честитам свим ученицима у изради паноа, као и свима онима који су гласали.

Подразмева се да су петице већ уписане у дневнику.

Циклус песама о Марку Краљевићу

Часове посвећених Марку Краљевићу увек завршим разменом писама измећу Марка и ученика шестака.

Једно се издвојило овог пута. Апел у њему  је тако јасан. Наша стварност сагледана очима једног детета.

 

Драги Краљевићу Марко,

 

Тешко је поверовати да си отишао на онај  други свет. По други пут су Косово и Метохија  у опасности и Србија те моли да не закасниш као и прошли пут. Српски народ који је на Косову је у великој опасности. Прети нам опасност да ће на Косову изумрети хришћанска вера, а наше цркве и манастирi који су чувани вековима бити уништени. Она шачица Срба која је остала доле смртно је угожена. Доле од обичних људи немој да очекујеш помоћ. Поведи све оне виле, твоје посестриме, да нам помогну.

 

                                                                                                                 Срдачан поздрав!

                                                                                                 Твој Михајло Миловановић

                                                                                                                                6/2

Циклус народних епских песама о Косовском боју

Стилске фигуре на примеру песме „Смрт Мајке Југовића“

Само један пример из Циклуса песама о Косовском боју довољан за обнављање и обраду свих стилских фигура које се уче до 6. разреда  (СТАЛНИ ЕПИТЕТИ, ХИПЕРБОЛА, ОНОМАТОПЕЈА, КОНТРАСТ – АНТИТЕЗА, ГРАДАЦИЈА, СЛОВЕНСКА АНТИТЕЗА).

Резултат заједничког рада су 3 паноа ученика 6/1, 6/2 и 6/3. У току је и гласање за избор најбољег. (Гласање траје до 14.12.).

Рад ученика 6/1

Рад ученика 6/2

Рад ученика 6/3

6/3 – расадник талената

   Научила ме је Аска

Свет је испуњен музиком, плесом и ритмом. Понекад нисмо ни свесни да се плесом можемо одбранити и од сопствене смрти.

    Временом одрастемо и схватимо да је музика, не само уметност, већ и излаз из различитих ситуација. Аска ме је научила да треба бити сигуран у себе. Њена самоувереност је очарала вука, који је представљен као гледалац. У реалности сви смо ми вукови, зар не? Очарани смо нечијим талентом,  али настојимо да уједемо ако увидимо грешку. Заокупирани смо другим људима, не видимо себе .Можда вук није желео стварно да поједе Аску. Никада не можемо бити потпуно сигурни. Млада овчица зна своју судбину, али наставља да игра. У једном тренутку чак и измишља нове кораке. Знала је да би због тога добила лошу оцену у школи, али је прелазила границу креативности. Готово је .Чобан је упуцао вука. Аска је спасена.

У животу тежимо ка томе да будемо најбољи, али морамо научити да је живот велика игра. У сваком тренутку можемо наићи на једну Аску или једног вука.

                                                                                      Јована Јанковић 6/3

Моја незаборавна пустоловина

Дошло је лето. Отишла сам код баке и деке у село. Обилазила сам кућу, двориште, башту. Подигнула сам поглед и помислила да још увек је ту…стара трешња. Залутам у прошлост. Сећам се…Ту сам проводила највише времена. Сваки долазак код баке и деке за мене је била нова пустоловина. Провела бих цео дан играјући се, а онда цврчци,скакавци и остале бубице објављују вече. Често бих скривала братовљеве играчкице. Сећам се… На то дрво сам се први пут попела и догодила се мала незгода. Повредила сам руку ,али ми није било жао, нисам плакала, јер сам то дрво много волела. Сваки нови долазак код баке и деке је била нова страница у књизи пустоловина. Уобичајено је било да се хвалим како је моја трешња најлепша. Вече бих провела седећи испод крошње и гледајући како се једна по једна звезда ниже на небу. Трешња је као и сва жива бића остарила. Обрасла је маховином. Дека је хтео да је исече, а ја то нисам желела,,за мене је то била трагедија. Прошло је две године од тог догађаја. Нисам могла да прођем баштом, а да је се не сетим. Од ње је остао један обичан пањ. Села сам и видела црвенкасто-жути хоризонт. Очи пуне суза, једна по једна силази низ образ, помислих:,,Сутра је нови дан“…

Вања Бендић 6/3

 

 

Песник је рођен

Прво место на конкурсу „Извор живе речи“ у Коларима освојила је Милица Господиновић 6/3 за песму „Врба“. 

Врба

 

Неравних црта лица,

тмурна, тужна

или како те други зову

жалосна,

мирно,

сасвим мирно

стојиш.

Образе прекриваш косом.

Рукама је помераш, придржаваш,

али  таман толико

да се ти,

сама,

не видиш.

Да ли те недостатак самопоуздања

наводи

да повијена, гледајући у стопала

тако мирно,

сасвим мирно

стојиш,

чак и када ти ветар запрети?

И зашто си тако тужна?

Зашто не проговараш?

 

Шта тајиш,

зашто стрепиш?

Бојиш ли се да ће ти неко

сломити гране?

И кога тако стрпљиво чекаш?

Птице долазе и одлазе,

певају ти о твојој лепоти,

кажу: „ Осмех ти лепо стоји.‟

Али,  не слушаш их, не мариш.

Већ још увек мирно,

сасвим,

мирно стојиш.

 

 

 

Шифра:     Зелени чај