Неки нови таленти

ЈА КАО ЈУНАК БАЈКЕ

Маштам ја много и често. Понекад се запитам где почиње сан, а где јава. Да, добро сте схватили, ја и будна сањам.

Једног дана, мој пут до куће се претворио у прелепу авантуру. Постала сам вила. Имала сам дугу браон косу, огромна крила, прелепу цветну хаљину. Пут до вилиног града није било лако прећи. Били су ту густи облаци, огромне страшне птице, муње и громови. Био је ту и парк пун миришљавог цвећа и дрвећа. Цвеће је плесало и помагало ми да дођем до вилиног града. Стварала сам дугу кад год сам хтела. Предивно, зар не? Била сам нежна, али веома храбра вила. Нисам се плашила змије, ма какве змије то је ситница за мене. Ја сам била та која се не плаши великих, злих чаробњака. Све сам их савладала. Пао је мрак. Звезде су се појавиле, месец је засијао. Време је да се вратим кући. Планете ће ми помоћи у томе.

Останите стрпљиви. Ускоро ћу у нову авантуру. Обећавам, испричаћу вам све пустоловине које ћу доживети тада.

 

Милена Менчанин V/4

 

 ЈА КАО ЈУНАК БАЈКЕ

 

Када сам била мала, обожавала сам да ми мама чита бајке пред спавање. Себе сам замишљала као најлепшу принцезу. Нисам ни слутила да ће ми се то једнога дана и остварити.

Сасвим обичног дана, када сам се враћала кући, угледала сам белог мачка како ме прати. Одједном је потрчао у уску улицу где се налазила велика бронзана капија. Кроз капију сам крочила несигурним кораком, али са великом жељом да мачка понесем својој кући. Одједном, засенила ме је огромна бела светлост и видела сам мачка како се претвара у дечака. Узео ме је за руку и повео у најлепши парк где сам икада била. Био је препун зеленила, цвећа и дрвећа. На сваком кораку било је зрелог и укусног воћа. Тамо се зна само за песму, игру, дружење и смех. Преких погледа нема и никада неће ни бити док је он владар. Шетала сам сатима и дивила се лепоти природе. Дошло је време да кренем кући. Тада ми је краљ-дечак рекао да се у овом парку налази дечије краљевство. Довољно је да зажмурим и пожелим да сам тамо.

Краљ-дечак ми је рекао да могу да се вратим у краљевство само ако сам добра,  вредна и слушам своје родитеље. Заједно смо прошли кроз капију где сам ја била иста стара ја, а он опет мали бели мачак.

Ања Рајић V-1

Advertisements

Европски дани језика

Вредни петачићи, 5/1, 5/2, 5/3, 5/4, зајено са наставницом енглеског Драгицом Рајковић и мојом маленкошћу, обележили су у школи  26. септембра Европске дане језика. Задужења су била различита.

Једна група ученика 5/1 је имала је да  испише реч ХВАЛА  и ЉУБАВ на различитим европским  језицима. Друга група је требало да исцрта заставе европских држава.

5/2 је исписивала реч ВОЛИМ ТЕ на различитим европским језицима, а појединци заставе европских земаља.

5/3 је истраживало како се пише реч ЈЕЗИК на различитим европским језицима.

5/4 је истраживало како се пише реч ЗДРАВО на различитим европским језицима

У сваком одељењу задужења за трећу групу су била иста –  да прикупе најлепше мисли о језику познатих европски књижевника, као и народне изреке, пословице о језику.

На часовима енглеског језика читане су на енглеском најлепше поуке о језику. Уз помоћ наставнице, исте су и превођене.

Резултат свега тога су два паноа која су објединила наше активности.

Ми, смо поносни!

У холу школе

 

Петачићи

Уместо поздрава, упутстава, подсећања на правила и обавезе, са мојим петацима поделићу 2. септембра своје песме у којима има од свега тога по мало, а много више саосећања, бриге наставничке, разумевања и жеље да им наставак школовања буде што лакши и лепши.

Petaci from srpskisajelenom

А може и овако, на паноу наше учионице бр. 16

bty

 

Драмска секција 2019.

Моји мали глумци,

Са за кашњењем правим ретроспективу драмске секције и њеног рада који не би био замислив без вас, мојих сјајних глумаца шестих разреда. Надам се да ћете имати разумевања због тога.

Пуно подељених, размењених емоција сачувано је у свима нама, а сличице су ту само да нас подсете колико нам је било лепо у заједничком раду и дружењу.

Прво – Приредба поводом Дана школе

Представа рађена по драмском тексту Златка Грушановића: „Турнир на Косову“

Похвала за све глумце, посебно из одељења 62 са којима је било и најлепше и најтеже радити: Сергеј Бундало, Петар Луковић, Војин Николић, Михајло Миловановић, Андреа Станковић, Миа Јаћовић, Филип Бакаловић, Илија Миладиновић (свиу ченици 6/2), Анка Савић (6/3)

 

Друго и најважније – Са истоименом представом учествовали смо на Манифестацији „Театар од снова“ у Лугавчини. Награду жирија за најбољу улогу понео је Сергеј Бундало.

 

       

bty

Воли вас све ваша наставница Јелена

Одломак из моје аутобиографије

Још једна занимљива тема са писменог задатка ученика шестог разреда.  Нушићева „Аутобиографија“ послужила је као добра подлога. Када у радовима препознам искрицу духовитости, занимљивости, оригиналности, онда то треба објавити.

Одломак из моје аутобиографије

             У Београду, у једној ординацији, родио сам се ја.

То је био посебан дан за моју мајку. Родио сам се осмог марта у 12:25 минута. Био сам најдужа беба рођена тог дана, што ће, испоставиће се, пресудно утицати на моја каснија интересовања. Мој отац се тог дана напио на послу, као и његови другари. Име сам добио од кума Драгана. Kад сам напунио 3-4 месеца, отац ми је сипао пиво у флашицу, кренуо сам да цуцлам и нисам хтео да је пустим. Kад сам био мали, често су ме водили у болницу у Београд, јер су ме сестре много пута испустиле док су ме држале. Од рођења сам асматичар. Алергичан сам на гриње, полен, буђ, цигаре… Тренирам за KK ,,Царина“ у Смедереву. Тренирао сам за репрезентацију Србије, али више нисам могао да идем.

Могао бих да пишем цео дан, али немам више времена. Ово је само мали део моје животне приче, али већи део је у мени.

 

Илија Миладиновић 6/2

Ми пишемо срцем

Радови ученика 6/2

Кажу да одрастам, а ја се осећам као дете

 

        Сви ми ћемо једном одрасти, постаћемо људи…

        Као што ни детињство није вечно, тако није ни срећа, јед да бисмо одрасли, мора да превазиђемо разне препреке и да у сећању сачувамо лепо и срећно детињство.

Када одрастамо, ми себи постављамо разне циљеве. Сваки дан смо све старији и паметнији. Одрастање има много својих чари, као и детињство. Како се мењају наша осећања, проблеми и обавезе, тако се мењамо и ми сами. Једна реч може да нас промени, растужи или охрабри. Много тога ћемо научити док одрастамо, али једну ствар ћемо морати сами да схватимо: мора да будемо храбри да би закорачили дубље у свет одраслих! Док се деца питају како је то кад одрастеш, одрасли се питају зашто су морали да порасту. Неки једва чекају да одрасту, док неки тога нису ни свесни.

Увек треба сачувати дете у себи, зато што деца имају позитиван поглед на свет.

Срце по срце и променићемо читав свет!

Деца треба да сачувају ведрину у себи и не дозволе одраслима да замраче њихов свет.

Дечији поглед на свет је јединствен, непоновљив и неухватљив. Чувајмо ово дете у себи и не дајмо да га затрпа бреме живота.

 

                                                                                               Елена Николић 6/2

 

КЕСТЕН

Дошла је јесен

И донела нам кестен.

Његове бодље плашише нас дуго,

              а он као лопта округао.

            Унутра је мекан као душа,

                а споља се наоружа.

        Кестене, на дрвету дуго стојиш,

     а кад паднеш, тешко се пребројиш!

         Кестен, на дрвету је смештен,

              а после лета он процвета.

                                                                                                        Миа Јаћовић VI2

 

Трешња

 

У дворишту баке моје,

гледам у прелепе гране твоје.

Лети ме твоја хладовина штити,

а у пролеће цвет твој замирише и те исте гране окити.

Ово трешњино дрво је засађено када сам рођена ја,

и то свако дете из краја зна.

То дрво зна све среће и туге моје,

а наше године заједно се броје.

Познајем сваки њен лист и плод,

гране и шта год.

Немој неко трешњу да ми дира!

То је моја оаза мира!

        Кристијана Дел Бијанко

Резултати гласања

Чији је пано бољи?

Ученици 6/1  са невероватних  2906 гласова однели су победу.

Друго место освојио је пано ученика 6/2 ( 822 гласа)

Треће место припало је паноу ученика 6/3 ( 44 гласа)

Честитам свим ученицима у изради паноа, као и свима онима који су гласали.

Подразмева се да су петице већ уписане у дневнику.