УПОЗНАћУ ВАС СА МОЈИМ ДЕКОМ

    Док сам читао роман ,, Мој дека је био трешња ” , размишљао сам о мом деки. И ја сам имао деку који је био другачији од свих . За њега је све било могуће . Увек је био насмејан  и расположен. Много сам волео да се играм са њим , а највише  сам волео да ми  прича приче из свог живота. Могао бих написати роман о мом деки , али испричаћу једну причу.

    Мој дека, Мирко, је био ловац. Кад год је имао времена волео је да прошета кроз шуму. Једног дана је угледао белоглавог супа. То је заштићена враста орла. Мој дека је почео да му оставља храну на исто место сваког дана. Орао је био све слободнији и почео  да му прилази. Дека му је причао и, чак , га мазио. Орао се није плашио и ,једног дана, када је дека кренуо кући, он је кренуо за њим. Заједно су стигли кући. Бака је била зачуђена када их је видела, али је занла да је са деком све могуће.                                                                                                          

    Дека је направио велики кавез за орла, али никад није затварао врата. Дао му је име Марко. Орао је летео када дека није био код куће, али чим би чуо звук декиног аута  он се враћао. Ишао је поред деке као пас, а дека је причао са њим. Увек је говорио да га орао разуме .

    Било је то невероватно. Долазили су новинари  и телевизија . Орао се никога није плашио док је дека поред њега . Можете ли замислити какав је био мој дека када је успео да се спријатељи са орлом? Моје приче о њему увек морам да доказујем фотографијама .

    Нажалост, мој дека је преминуо када сам имао пет година. Много ми је жао што се нисмо дуже дружили, али често причамо о њему и, стварно, као у роману, док год га волимо и причамо о њему он ће бити жив.

     Ако је истина да се људи, после смрти, претварају у нешто друго, мој дека је сада орао.

                                                                                     Павле  Петровић 6/3

                                                                                                                

Преузми

Писмени задатак за петицу!

Мириси,укуси и боје јесени

Природа има велики утицај на нас. Мења своје облике у зависности од годишњих доба. Лепоту природе свако гледа на другачији начин и  пред тим призорима останемо затечени и усхићени.

Мали, травнати пропланак ми је пред очима. Трава више није бујна, густа и мекана. Пожутела је, полегла по земљи и склупчала се на њу. Више не шушти, не зуји као пре. Понека бубица или лептир који су залутали прођу кроз њу, али у брзини и не застају да је омиришу. У дну пропланка се налазе два стара, велика, разграната ораха.Поносно стоје и чувају становнике пропланка. Радују се своме роду и чаврљају са врапцима и веверицама о томе. Та граја ће да утихне и један поред другог ће да дремају. Понекад ће да отворе очи да провере да ли је онај други добро и да ли је још ту. Сада су се огранули бакарним плаштом као неки супер хероји. Кора широког стабла је попуцала и влажна. Чворновате гране лети стварају хлад, а зими дају заштиту ономе ко се нађе ту. На средини пропланка стоји усамљено млада липа. Воли да задиркује она два ораха како су стари, пожутели и оголели. Они мудро ћуте и смешкају се младости па јој не замерају. Витка, висока и млада не може да се помири са самоћом. Подалеко од ње се налази језерце које лети зна да пресуши. Сада је блатњаво, тамно и хладно. Нема веселих жабица и разиграних вилиних коњица. По неки златни лист долети на ветру, спусти се на површину воде и дода мало боје и шаренила. Језерце се нада да ће опет да оживи и угреје се када сунце проспе златне искрице на њега. То траје све док језерце има снаге и воље да прати сунчеву игру. Када га магличасти облак обавије оно се преда и умири. Тишина је оковала пропланак иако је тек поподне .Живот на пропланку је успорио корак, тера нас да застанемо и ослушнемо тишину. Једино ту тишину разбија мирис укусног грожђа и печене паприке.

Једноставност, мир, сјај и чистоћа су одлике на које нас упућује природа. Елегантна и нежна, а уједно дивља и снажна ослобађа нас умора, даје нам слободу и осећај сигурности.

                                                                                    Сара Павловић VI/3

                                                                  

Глагоски облици (провера)                                                                                              група А

1. Како се зову истакнути глаголски облици у следећој реченици:

РЕКОШЕ ми да она НЕ РЕЦИТУЈЕ боље од мене, а на такмичењу ЋЕМО ВИДЕТИ какве је ко среће.              

РЕКОШЕ – аорист                                  НЕ РЕЦИТУЈЕ – презент

ЋЕМО ВИДЕТИ – футур

•  Следећу реченицу допуни облицима 3. лица множине аориста глагола ЗАБРИНУТИ и НАСЕЋИ:

Спремала се оштра зима, а огрева мало, па се они  ЗАБРИНУШЕ  (забринути) и  НАСЕКОШЕ (насећи) товар дрва.

3. Промени глагол СПАВАТИ кроз ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ

           јд.                                           мн.

1.  Ја беја/бех спавао/био сам спавао           1.  Ми бејасмо/бесмо спавали/ били смо спавали

2.  Ти бејаше/бешеспавао/ био си спавао            2. Ви бејсте/бест спавали /били сте спавали

3.  Он бејаше /беше спавао/ био је спавао             3. Они бејаху/беху спавали / били су спавали

4. Подвуци глаголе у аористу:

Нити га копах, нити орах:

као дар с небеса, паде орах.

Одбаци с леђа тешки капут

и паде у суво лишће, на пут…

5. Одреди о којим се глаголским облицима ради

Копци кружаху над њиховим главама и испраћаху их до подножја брда, на које почеше да се успињу.

КРУЖАХУ – имперфекат   ИСПРАЋАХУ – имперфекат   ПОЧЕШЕ – аорист

6. Напиши глагол ПОБЕЋИ у следећим глаголским облицима:

2. лице једнине ПЕРФЕКТА: Ти си побегао

3. лице јенине ПЛУСКВАМПЕРФЕКТА:  Он бејаше/беше побегао/ Он је био побегао

1. лице множине АОРИСТА: побегосмо

Глаголски облици (провера)                           Група Б                                                           

1. Промени глагол ПИСАТИ  кроз имперфекат:

1.  ПИСАХ                   1. ПИСАСМО

2. ПИСАШЕ                 2. ПИСАСТЕ

3. ПИСАШЕ                  3. ПИСАХУ   

2. Како се зову истакнути глаголски облици у следећој реченици:

ХТЕЛИ СМО да нам се придружи, али он НЕ ХТЕДЕ да ПОЂЕ.

ХТЕЛИ СМО  – перфекат

НЕ ХТЕДЕ – аорист

ПОЂЕ – презент

3. Утврди о којем се глаголском облику ради у следећим подвученим примерима:

Сунце зађе за Невен, за гору.                 ЗАЂЕ –     аорист/презент 

Јунаци се из мора извозе.                       ИЗВОЗЕ  СЕ – презент

 4.    Подвуци глаголе у аористу:

 Нити га копах, нити орах:

 као дар с небеса, паде орах.

 Одбаци с леђа тешки капут

 и паде у суво лишће, на пут…

5.  Одреди о којим се глаголским облицима ради у следећим подвученим примерима:

Бака и мама куваху ми увек нешто лепо.     ИМПЕРФЕКАТ                                           

Скувасмо им чај!                                     АОРИСТ                                    

Гостима смо били скували домаћу ракију.       ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ                              

  6. Глагол УТЕЋИ напиши у траженим глаголски облицима:

1. лице јенине ПРЕЗЕНТА: УТЕКНЕМ

2. лице множине АОРИСТА: УТЕКОСТЕ

3. лице множине ПЛУСКВАМПЕРФЕКТА: Они бејаху/беху утекли/ Они су били утекли

Решења – Провера 2, група Б

                                                                             Провера 2                                           група Б

Палатализација, сибиларизација, јотовање

1. Промени кроз падеже именицу УЧЕНИК  у једнини и множини. У ком падежу се јавља палатализација, а у којим падежима сибиларизација?

а) Палатализација се јавља у ВОКАТИВУ једнине

б) Сибиларизација се јавља у НОМИНАТИВУ, ДАТИВУ, ВОКАТИВУ, ИНСТРУМЕНТАЛУ, ЛОКАТИВУ множине

2. Ивицу и Марицу, осим бајке, повезује и иста гласовна промена у присвојном придеву који се гради од њихових имена.

а) Напиши присвојне придеве изведене од ових именица

                        Ивичин, Маричин

б) Која је то гласовна промена? ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА

3. Дате речи разврстај на основу тога коју гласовну промену препознајеш у њима. СЛИЧИЦА, ЗВУЦИ, РЕЧИЦА, ДРУЖИНА, ОРАСИ, ОЧИ, ВУЦИ, МОНАСИ

а) Палатализација: СЛИЧИЦА, РЕЧИЦА, ДРУЖИН, ОЧИ

 б) Сибиларизација: ЗВУЦИ, ОРАСИ,ВУЦИ, МОНАСИ

4. Чувши да се учитељица Миодрагу обраћа са Миодраже, ученик првак се пожалио:

„Учитељице, Миодраже ми је узео оловку!”

У датом лапсусу падежни облик једне речи изазива смех.

 О ком падежу је реч: ВОКАТИВУ

 Како она гласи у номинативу? МИОДРАГ

 Коју гласовну промену запажаш у облику Миодраже?  ПАЛАТАЛИЗАЦИЈУ

5. Допуни реченице правилним обликом КОМПАРАТИВА придева у загради:

Марко је ВИШИ  (висок) од мене.

Овај дукс ми је ТЕШЊИ  (тесан) од оног старог.

Наставница српског је  СТРОЖА (строга) од наставнице енглеског језика.

6. Подвуци придеве код којих се у компаративу запажа јотовање:

низак, горак, витак, дрзак, редак, питак, танак, далек, тежак

Решења – Провера 2 , група А

                                                                                  Провера 2                                      група А

                    Палатализација, сибиларизација, јотовање

1. Промени кроз падеже именицу ВОЈНИК  у једнини и множини. У ком падежу се јавља палатализација, а у којим падежима сибиларизација?

а) Палатализација се јавља у ВОКАТИВУ једнине

 б) Сибиларизација се јавља у НОМИНАТИВУ, ДАТИВУ, ВОКАТИВУ, ИНСТРУМЕНТАЛУ И ЛОКАТИВУ множине

2. Ивицу и Марицу, осим бајке, повезује и иста гласовна промена у присвојном придеву који се гради од њихових имена.

 Напиши како гласе присвојни придеви изведени од ових именица:

Ивичин, Маричин

    б) Која гласовна промена је у њима извршена? ПАЛАТАЛИЗАЦИЈУ

3. Дате речи разврстај на основу тога коју гласовну промену препознајеш у њима.

РУЧИЦА, ЗРАЦИ, ПРАШИНА, ТРЕНИНЗИ, ЖИЧИЦА, ДЕЧИЦА, ДАШАК, ГРЕСИ

а) Палатализација:  РУЧИЦА, ПРАШИНА, ЖИЧИЦА, ДЕЧИЦА, ДАШАК

б) Сибиларизација:  ЗРАЦИ,ТРЕНИНЗИ, ГРЕСИ

4. Чувши да се учитељица Предрагу обраћа са Предраже, ученик првак се пожалио:

„Учитељице, Предраже ми је узео оловку!”

У датом лапсусу падежни облик једне речи изазива смех.

О ком падежу је реч: ВОКАТИВУ

 Како  гласи у номинативу? ПРЕДРАГ

 Коју гласовну промену запажаш у облику Предраже? ПАЛАТАЛИЗАЦИЈУ

5. Допуни реченице правилним обликом КОМПАРАТИВА придева у загради:

Наставник математике је СТРОЖИ (строг) од физичара Петровића.

Ана је сада  ВИША  (висока) од мене.

Ове панталоне су  ТЕШЊЕ  (тесне) од оних које сам малочас пробала.

6. Подвуци придеве код којих се у компаративу запажа јотовање:

                     бридак, груб, дуг, тих, сув, витак, бео, танак, јадан, жут

Решења Провере 1 – група Б

ГРАМАТИКА – ПРОВЕРА                                              ГРУПА                Б

1. Подвуци глас који не припада следећем низу:

П, К, Т, Ћ, Ђ, Ш, С, Ч

2. Подвуци све звучне гласове у пословици:

О, ДАЈ ОКРЕНИ ТАЈ РИНГИШПИЛ У МОЈОЈ ГЛАВИ

3. БОЉЕ ВРАБАЦ У РУЦИ, НЕГО ГОЛУБ НА ГРАНИ

Разврстај гласове из пословице по следећим групама:

а) уснени: Б,В

б) зубни:   Ц                   

в) надзубни:  Р, Л, Н

4. Напиши какви су следећи сугласници по месту изговора:

Ж – ПРЕДЊОНЕПЧАНИ

3 –  ЗУБНИ

Х –  ЗАДЊОНЕПЧАНИ

5. Подвуци предњонепчанене сугласнике у називу романа Анђеле Нанети:

МОЈ  ДЕКА   ЈЕ  БИО ТРЕШЊА

6. Подвуци називе градова у којима запажаш слоготворно Р

ЗРЕЊАНИН, ПРИШТИНА, ВРШАЦ, ВРЊАЧКА БАЊА, КУРШУМЛИЈА

7. Разврстај УСНЕНЕ сугласнике на звучне и безвучне:

Звучни:   Б, М, В

Безвучни:   П, Ф

8. ТЕШКО КУЋИ БЕЗ ЧОВЈЕКА, А ОГЊИШТУ БЕЗ ХЛЕБА

Издвој из пословице:

а) звучне предњонепчане сугласнике:  Ј, Њ

б) безвучне предњонепчане сугласнике:Ш, Ћ, Ч

9. Ако посматрамо промену Л у О  у деклинацији, једна од именица не припада доњем низу. Подвуци је:

владалац, стваралац, талац, илегалац, староседелац, мислилац, починилац, тужилац

10. Допуни правилно реченице облицима из заграде:

У програм не треба укључити једног СЛУШАОЦА (слушалац), већ много СЛУШАЛАЦА (слушалац).

11. Подвуци само оно А које је непостојано:

ЗАДАТАКА, ДЕВОЈАКА, ОСТАТАКА, СТАБАЛА, БАНАКА, ИЗДАШАН,

ПРИСТАНАКА.

12. Подвуците речи код којих се у падежној промени запажа непостојано А:

ОГАЊ, ТРАВАР, УСНА, АПАРАТ, ХРАПАВ, ВИТАК, КАНДИДАТ, ПЕСМА

13. Следеће речи цртама (-) подели на слогове

СРП – СКИ ЈЕ – ЗИК, И – СТО – РИ –  – ЈА, ГЕ – О – ГРА – ФИ – ЈА,

БИ – О – ЛО – ГИ –  – ЈА, ВЕР – СКА НА – СТА – ВА

14. У ком облику (роду)радног глаголског придева запажаш прелазак Л у О?

У мушком роду

15. Одреди називе гласовних промена у следећим примеру :

              СПАСИОЦИ – промена Л у О, непостојано А

Решење провере из граматике: Подела гласова, непостојано А, промена Л у О

Провера 1 – група А

            ГРАМАТИКА – ПРОВЕРА                                              ГРУПА                А

1. Подвуци глас који не припада следећем низу:

Б, Д, Г, Ђ, Ж, З ,Ш, Џ

2. Подвуци све звучне гласове у пословици:

НЕКО СЕ ЗА ЛИСТ САКРИЈЕ, А НЕКО НЕ МОЖЕ НИ ЗА ДУБ.

3. КОЈА ВОЋКА САМА ПАДА, НЕ ВАЉА ЈЕ МЛАТИТИ.

Разврстај гласове из пословице по следећим групама:

а) сонанти(гласници): Ј, В, М, Н, Љ,Л

б) зубни:     С, Д, Т                 

в) надзубни:   Л, Н  

4. Напиши какви су следећи сугласници по месту изговора:

М – УСНЕНИ/ДВОУСНЕНИ

Њ – ПРЕДЊОНЕПЧАНИ

Д – ЗУБНИ

5. Подвуци надзубне сугласнике у називу романа Бранка Ћопића:

ОРЛОВИ  РАНО  ЛЕТЕ

6. Подвуци називе градова у којима запажаш слоготворно Р

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ, ТРСТЕНИК, СМЕДЕРЕВО, ВРБАС, КРАГУЈЕВАЦ

7. Разврстај зубне сугласнике на звучне и безвучне:

Звучни:      Д, З                                        

Безвучни: Т, С, Ц

8. ШТО ВИШЕ ЉИБАВИ ВРАЋАШ, ВИШЕ ЋЕШ ЈЕ ПРИМАТИ

Издвој из пословице:

а) звучне предњонепчане сугласнике: Ј, Љ

б) безвучне прдњонепчане сугласнике: Ш, Ћ

9. Ако посматрамо промену Л у О  у деклинацији, једна од именица не припада доњем низу. Подвуци је:

владалац, стваралац, талац, староседелац, мислилац, интелектуалац, починилац, тужилац

10. Допуни правилно реченице облицима из заграде:

а) У болницама више нема проблема, јер се одазвао велики број ДАВАЛАЦА (давалац) крви.

б) Ово писмо је стигло у нашу редакцију од непознатих ПОШИЉАЛАЦА (пошиљалац).

11. Подвуци само оно А које је непостојано:

ЗАДАТАКА, ДЕВОЈАКА, ОСТАТАКА, СТАБАЛА, БАНАКА, ИЗДАШАН,

ПРИСТАНАКА.

12. У ком падежу при промени именице ЛУТКА примећујеш гласовну промену непостојано А?

У ГЕНИТИВУ МНОЖИНЕ

13. Подвуците речи код којих се у падежној промени запажа непостојано А:

САН, ДАН, БЛЕСАК, ЗВЕЗДА, ДЕВОЈКА, ПИСМО, СТАБЛО

14.Следеће речи цртама (-) подели на слогове

ЈА – НУ – АР, АВ – ГУСТ, СЕП- ТЕМ -БАР, ОК – ТО – БАР, НО – ВЕМ – БАР,

ДЕ – ЦЕМ – БАР

15.Одреди називе гласовних промена у следећим примеру :

ТАОЦИ

промена Л у О и непостојано А

Дрво проблема

Drvo problema from srpskisajelenom

Рециклирај – природу сачувај

Моји вредни шестаци, били су део школског пројекта: Рециклажа – игром до знања. Уз примену микробита развијали су критичко мишљење и решавали различите проблеме, едуковали се и развијали свест о значају рециклаже и очувања животне средине.

Допринос на плану српског језика огледао се у литерарним саставима на тему: Рециклирај – природу сачувај! Пристигло је пуно радова. Најуспешнији су нашли своје место на блогу и нешто мањи број радова на заједничком школском паноу.

Имате могућност да своје другаре мотивишете аплаузом након сваког приложеног рада. Заслужили су.

РЕЦИКЛИРАЈ – ПРИРОДУ САЧУВАЈ!

• 

  Анастасија Орозовић 6/1

Када сам била баш, баш мала,

мама ми је овакав савет  дала:

Отвориш жваку и полако жваћеш,

али са омотом ти види шта ћеш.

Папир од жваке чувала сам тада,

нисам га бацила, јер природу волим.

Смеће се у канту баца,

и за тако нешто све људе молим.

Родитељи су ме научили да природу пазим,

да је волим, чувам и као бебу мазим,

јер знајте људи, даје се на знање:

За чување природе треба васпитање!

Сада сам порасла, па могу да бирам,

моја је одлука: Ја све рециклирам!

Сви нешто причају, а ништа не раде,

мрзи их и садницу у врту да саде.

Папир на папир, стакло на стакло,

то би сваког васпитаног у душу дотакло.

Кад камион товаре, смеће помешано чека,

ту  рециклаже нема ни за лека.

Сви паметни говоре, природа је битна,

а свака друга ствар од ње је више хитна.

Али ја сам упорна, јер могу да бирам,

ја природу чувам и увек РЕЦИКЛИРАМ!

Зато све сад молим и ову песму пишем,

волећу природу  док могу да дишем.

Чувајте се људи, не ђубрите свуда,

а природа ће онда подарити чуда!

Анастасија Орозовић 6/1

• 

РЕЦИКЛИРАЈ – ПРИРОДУ САЧУВАЈ!

Сваки цвет и свако дете
Захвално је кад се сете
Да му дом чувају
И да природу негују.

Све то наше ђубре,флаше и салвете
Нашој планети Земљи штете.
И ту су зато четири канте,
разних боја,
разних сврха,
али намера је увек иста-
да нам земља буде чиста.

То сваки човек мора да зна,
У камион иде кеса сортирана.
На депонијама су гомиле,
Уз нашу помоћ биће их много мање.

Леп је знак и лако га је упамтити,
Само треба мало главом промућкати.

Зар је важнија кесица чипса од лепог,веселог детињства,
Парка пуног зеленила,
Зар је важнија од воде и кисеоника?

Елена Бркић 6/1

Растко Стефановић 6/4 (први део)Преузми

Растко Стефановић 6/4 (други део)Преузми

• 

  Миа Перић 6/4

Миа Перић 6/4Преузми

Теодора Богосављевић 6/4
(први део)Преузми

Теодора Богосављевић 6/4 (други део)Преузми

Рециклирај – природу сачувај!

Поклопци и празне флаше за другог су гњаважа

А за нас то је извор среће, то је рециклажа

Да би планета била плава – рециклирај сваког дана!

Милица Марковић 6/2

Рециклирај – природу сачувај!

Мајка Земља одавно ври,
Жели да јој помогнемо сви.

Кесе по рекама плове,
За рециклажу моле.

Риба по рекама све мање има,
Јер све више смећа плови њима.

Пластика, алуминијум, гвожђе,
Машина за рециклажу једе као грожђе.

Рециклирати може бити лако,
А притом може помоћи свако.

Јана Мијатовић 6/1

---

Ива Ристић 6/3 Преузми

Ива Ристић 6/3

Поезија петака

Инспирисани „Шљивом“, Милована Данојлића, петачићи су се опробали у стиховима. Пред вама су неки од најуспешнијих радов.

Pesme petaka from srpskisajelenom