Ја бих хтела песмом да ти кажем

ПУТОКАЗИ СВЕТОГ САВЕ

 

Расадниче доброте и љубави

Стециште свесрпства

Прибежиште невољених, заборављених, боговерних

Покажи нам путе затрпане

Мржњом

Неслогом

Раздором

Небригом

 

Свече

Духовниче

Монаше

Расветли нам снеговима стазе завејане

Сметове

Незнања

Гордости

Предрасуда

Разнеси

 

Зар да тумарамо несрећни и сами у овом мраку

Зар да нас име твоје не опомене не воздигне

 

Богоношче

Бесмртниче

Благодетељу

Помилуј нас грешне и

Оснажи духом својим

Свевидећим

Свезнајућим

Светосавским

 

Да живимо

Rађамо се

Tрајемо

Oпстајемо

И кад нам је најтеже

Кад нас комадају

Кад над нама владају

Искорењују

С огњишта терају

По свету разгоне

 

Не кажем да смо одгонетнули путоказе твоје, али нас

Радост што крај њих пролазимо и спрам којих се управљамао

Снажи да

Истрајемо

Опстајемо

Духовно јачамо

Говоримо

Јер те помињемо и

Ћутимо

Јер о теби ћутимо

 

 

Тебе  док имамо и  нас има

И све обрнуто исто је.

 

За мене је љубав кад…

 

За мене је љубав кад само

ћутимо, ћутимо,

а лепо нам је.

И све би нешто,

а то нам је све.

Чекамо, чекамо,

а лепо нам је,

па би да журимо, журимо,

а немамо где.

Сањамо, сањамо,

и себично чувамо снове

само за нас,

а други мисле да се стидимо.

Желимо, желимо,

и не знамо границе,

јер можемо, можемо

да мењамо, да растемо,

па нам је све тесно

и у кући и у школи,

и космос нам је мали,

а опет у један поглед

и један осмех

они би стали.

 

 

Прво смо сањали

 

Прво смо се дуго сањали

Ти мене као вилу на ливади пуној цвећа

Ја тебе на коњу, замишљеног, згодног

Онда смо се дуго гледали

И препознавали на нама трагове тог сна

Затим смо шапутали нешто глупо и неважно

Због тога смо се посвађали

И клупу поделили на пола

На мој и твој свет

На мој и твој сан

Сада чекамо да нам у снове неко други уђе.