Прво место на конкурсу „Извор живе речи“ у Коларима освојила је Милица Господиновић 6/3 за песму „Врба“.
Неравних црта лица,
тмурна, тужна
или како те други зову
жалосна,
мирно,
сасвим мирно
стојиш.
Образе прекриваш косом.
Рукама је помераш, придржаваш,
али таман толико
да се ти,
сама,
не видиш.
Да ли те недостатак самопоуздања
наводи
да повијена, гледајући у стопала
тако мирно,
сасвим мирно
стојиш,
чак и када ти ветар запрети?
И зашто си тако тужна?
Зашто не проговараш?
Шта тајиш,
зашто стрепиш?
Бојиш ли се да ће ти неко
сломити гране?
И кога тако стрпљиво чекаш?
Птице долазе и одлазе,
певају ти о твојој лепоти,
кажу: „ Осмех ти лепо стоји.‟
Али, не слушаш их, не мариш.
Већ још увек мирно,
сасвим,
мирно стојиш.
Шифра: Зелени чај