Писмени задатак за петицу!

Мириси,укуси и боје јесени

Природа има велики утицај на нас. Мења своје облике у зависности од годишњих доба. Лепоту природе свако гледа на другачији начин и  пред тим призорима останемо затечени и усхићени.

Мали, травнати пропланак ми је пред очима. Трава више није бујна, густа и мекана. Пожутела је, полегла по земљи и склупчала се на њу. Више не шушти, не зуји као пре. Понека бубица или лептир који су залутали прођу кроз њу, али у брзини и не застају да је омиришу. У дну пропланка се налазе два стара, велика, разграната ораха.Поносно стоје и чувају становнике пропланка. Радују се своме роду и чаврљају са врапцима и веверицама о томе. Та граја ће да утихне и један поред другог ће да дремају. Понекад ће да отворе очи да провере да ли је онај други добро и да ли је још ту. Сада су се огранули бакарним плаштом као неки супер хероји. Кора широког стабла је попуцала и влажна. Чворновате гране лети стварају хлад, а зими дају заштиту ономе ко се нађе ту. На средини пропланка стоји усамљено млада липа. Воли да задиркује она два ораха како су стари, пожутели и оголели. Они мудро ћуте и смешкају се младости па јој не замерају. Витка, висока и млада не може да се помири са самоћом. Подалеко од ње се налази језерце које лети зна да пресуши. Сада је блатњаво, тамно и хладно. Нема веселих жабица и разиграних вилиних коњица. По неки златни лист долети на ветру, спусти се на површину воде и дода мало боје и шаренила. Језерце се нада да ће опет да оживи и угреје се када сунце проспе златне искрице на њега. То траје све док језерце има снаге и воље да прати сунчеву игру. Када га магличасти облак обавије оно се преда и умири. Тишина је оковала пропланак иако је тек поподне .Живот на пропланку је успорио корак, тера нас да застанемо и ослушнемо тишину. Једино ту тишину разбија мирис укусног грожђа и печене паприке.

Једноставност, мир, сјај и чистоћа су одлике на које нас упућује природа. Елегантна и нежна, а уједно дивља и снажна ослобађа нас умора, даје нам слободу и осећај сигурности.

                                                                                    Сара Павловић VI/3

                                                                  

Овај унос је објављен под Радови ученика. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s