Неки нови таленти

ЈА КАО ЈУНАК БАЈКЕ

Маштам ја много и често. Понекад се запитам где почиње сан, а где јава. Да, добро сте схватили, ја и будна сањам.

Једног дана, мој пут до куће се претворио у прелепу авантуру. Постала сам вила. Имала сам дугу браон косу, огромна крила, прелепу цветну хаљину. Пут до вилиног града није било лако прећи. Били су ту густи облаци, огромне страшне птице, муње и громови. Био је ту и парк пун миришљавог цвећа и дрвећа. Цвеће је плесало и помагало ми да дођем до вилиног града. Стварала сам дугу кад год сам хтела. Предивно, зар не? Била сам нежна, али веома храбра вила. Нисам се плашила змије, ма какве змије то је ситница за мене. Ја сам била та која се не плаши великих, злих чаробњака. Све сам их савладала. Пао је мрак. Звезде су се појавиле, месец је засијао. Време је да се вратим кући. Планете ће ми помоћи у томе.

Останите стрпљиви. Ускоро ћу у нову авантуру. Обећавам, испричаћу вам све пустоловине које ћу доживети тада.

 

Милена Менчанин V/4

 

 ЈА КАО ЈУНАК БАЈКЕ

 

Када сам била мала, обожавала сам да ми мама чита бајке пред спавање. Себе сам замишљала као најлепшу принцезу. Нисам ни слутила да ће ми се то једнога дана и остварити.

Сасвим обичног дана, када сам се враћала кући, угледала сам белог мачка како ме прати. Одједном је потрчао у уску улицу где се налазила велика бронзана капија. Кроз капију сам крочила несигурним кораком, али са великом жељом да мачка понесем својој кући. Одједном, засенила ме је огромна бела светлост и видела сам мачка како се претвара у дечака. Узео ме је за руку и повео у најлепши парк где сам икада била. Био је препун зеленила, цвећа и дрвећа. На сваком кораку било је зрелог и укусног воћа. Тамо се зна само за песму, игру, дружење и смех. Преких погледа нема и никада неће ни бити док је он владар. Шетала сам сатима и дивила се лепоти природе. Дошло је време да кренем кући. Тада ми је краљ-дечак рекао да се у овом парку налази дечије краљевство. Довољно је да зажмурим и пожелим да сам тамо.

Краљ-дечак ми је рекао да могу да се вратим у краљевство само ако сам добра,  вредна и слушам своје родитеље. Заједно смо прошли кроз капију где сам ја била иста стара ја, а он опет мали бели мачак.

Ања Рајић V-1

Објављено под Радови ученика | Оставите коментар

Европски дани језика

Вредни петачићи, 5/1, 5/2, 5/3, 5/4, зајено са наставницом енглеског Драгицом Рајковић и мојом маленкошћу, обележили су у школи  26. септембра Европске дане језика. Задужења су била различита.

Једна група ученика 5/1 је имала је да  испише реч ХВАЛА  и ЉУБАВ на различитим европским  језицима. Друга група је требало да исцрта заставе европских држава.

5/2 је исписивала реч ВОЛИМ ТЕ на различитим европским језицима, а појединци заставе европских земаља.

5/3 је истраживало како се пише реч ЈЕЗИК на различитим европским језицима.

5/4 је истраживало како се пише реч ЗДРАВО на различитим европским језицима

У сваком одељењу задужења за трећу групу су била иста –  да прикупе најлепше мисли о језику познатих европски књижевника, као и народне изреке, пословице о језику.

На часовима енглеског језика читане су на енглеском најлепше поуке о језику. Уз помоћ наставнице, исте су и превођене.

Резултат свега тога су два паноа која су објединила наше активности.

Ми, смо поносни!

У холу школе

 

Објављено под Примери добре праксе | Оставите коментар

Петачићи

Уместо поздрава, упутстава, подсећања на правила и обавезе, са мојим петацима поделићу 2. септембра своје песме у којима има од свега тога по мало, а много више саосећања, бриге наставничке, разумевања и жеље да им наставак школовања буде што лакши и лепши.

А може и овако, на паноу наше учионице бр. 16

bty

 

Објављено под Ваннаставне активности | Оставите коментар

Драмска секција 2019.

Моји мали глумци,

Са за кашњењем правим ретроспективу драмске секције и њеног рада који не би био замислив без вас, мојих сјајних глумаца шестих разреда. Надам се да ћете имати разумевања због тога.

Пуно подељених, размењених емоција сачувано је у свима нама, а сличице су ту само да нас подсете колико нам је било лепо у заједничком раду и дружењу.

Прво – Приредба поводом Дана школе

Представа рађена по драмском тексту Златка Грушановића: „Турнир на Косову“

Похвала за све глумце, посебно из одељења 62 са којима је било и најлепше и најтеже радити: Сергеј Бундало, Петар Луковић, Војин Николић, Михајло Миловановић, Андреа Станковић, Миа Јаћовић, Филип Бакаловић, Илија Миладиновић (свиу ченици 6/2), Анка Савић (6/3)

 

Друго и најважније –  Са истоименом представом учествовали смо 23. априла на 11. Фестивалу школских позоришта „Театар од снова“ у Лугавчини. Награду жирија за најбољу улогу понео је Сергеј Бундало.

 

       

bty

Воли вас све ваша наставница Јелена

Објављено под Ваннаставне активности | Оставите коментар

Одломак из моје аутобиографије

Још једна занимљива тема са писменог задатка ученика шестог разреда.  Нушићева „Аутобиографија“ послужила је као добра подлога. Када у радовима препознам искрицу духовитости, занимљивости, оригиналности, онда то треба објавити.

Одломак из моје аутобиографије

             У Београду, у једној ординацији, родио сам се ја.

То је био посебан дан за моју мајку. Родио сам се осмог марта у 12:25 минута. Био сам најдужа беба рођена тог дана, што ће, испоставиће се, пресудно утицати на моја каснија интересовања. Мој отац се тог дана напио на послу, као и његови другари. Име сам добио од кума Драгана. Kад сам напунио 3-4 месеца, отац ми је сипао пиво у флашицу, кренуо сам да цуцлам и нисам хтео да је пустим. Kад сам био мали, често су ме водили у болницу у Београд, јер су ме сестре много пута испустиле док су ме држале. Од рођења сам асматичар. Алергичан сам на гриње, полен, буђ, цигаре… Тренирам за KK ,,Царина“ у Смедереву. Тренирао сам за репрезентацију Србије, али више нисам могао да идем.

Могао бих да пишем цео дан, али немам више времена. Ово је само мали део моје животне приче, али већи део је у мени.

 

Илија Миладиновић 6/2

Објављено под Радови ученика | Оставите коментар

Ми пишемо срцем

Радови ученика 6/2

Кажу да одрастам, а ја се осећам као дете

 

        Сви ми ћемо једном одрасти, постаћемо људи…

        Као што ни детињство није вечно, тако није ни срећа, јед да бисмо одрасли, мора да превазиђемо разне препреке и да у сећању сачувамо лепо и срећно детињство.

Када одрастамо, ми себи постављамо разне циљеве. Сваки дан смо све старији и паметнији. Одрастање има много својих чари, као и детињство. Како се мењају наша осећања, проблеми и обавезе, тако се мењамо и ми сами. Једна реч може да нас промени, растужи или охрабри. Много тога ћемо научити док одрастамо, али једну ствар ћемо морати сами да схватимо: мора да будемо храбри да би закорачили дубље у свет одраслих! Док се деца питају како је то кад одрастеш, одрасли се питају зашто су морали да порасту. Неки једва чекају да одрасту, док неки тога нису ни свесни.

Увек треба сачувати дете у себи, зато што деца имају позитиван поглед на свет.

Срце по срце и променићемо читав свет!

Деца треба да сачувају ведрину у себи и не дозволе одраслима да замраче њихов свет.

Дечији поглед на свет је јединствен, непоновљив и неухватљив. Чувајмо ово дете у себи и не дајмо да га затрпа бреме живота.

 

                                                                                               Елена Николић 6/2

 

КЕСТЕН

Дошла је јесен

И донела нам кестен.

Његове бодље плашише нас дуго,

              а он као лопта округао.

            Унутра је мекан као душа,

                а споља се наоружа.

        Кестене, на дрвету дуго стојиш,

     а кад паднеш, тешко се пребројиш!

         Кестен, на дрвету је смештен,

              а после лета он процвета.

                                                                                                        Миа Јаћовић VI2

 

Трешња

 

У дворишту баке моје,

гледам у прелепе гране твоје.

Лети ме твоја хладовина штити,

а у пролеће цвет твој замирише и те исте гране окити.

Ово трешњино дрво је засађено када сам рођена ја,

и то свако дете из краја зна.

То дрво зна све среће и туге моје,

а наше године заједно се броје.

Познајем сваки њен лист и плод,

гране и шта год.

Немој неко трешњу да ми дира!

То је моја оаза мира!

        Кристијана Дел Бијанко

Објављено под Радови ученика | Оставите коментар

Резултати гласања

Чији је пано бољи?

Ученици 6/1  са невероватних  2906 гласова однели су победу.

Друго место освојио је пано ученика 6/2 ( 822 гласа)

Треће место припало је паноу ученика 6/3 ( 44 гласа)

Честитам свим ученицима у изради паноа, као и свима онима који су гласали.

Подразмева се да су петице већ уписане у дневнику.

Објављено под Обавештења | Оставите коментар

Циклус песама о Марку Краљевићу

Часове посвећених Марку Краљевићу увек завршим разменом писама измећу Марка и ученика шестака.

Једно се издвојило овог пута. Апел у њему  је тако јасан. Наша стварност сагледана очима једног детета.

 

Драги Краљевићу Марко,

 

Тешко је поверовати да си отишао на онај  други свет. По други пут су Косово и Метохија  у опасности и Србија те моли да не закасниш као и прошли пут. Српски народ који је на Косову је у великој опасности. Прети нам опасност да ће на Косову изумрети хришћанска вера, а наше цркве и манастирi који су чувани вековима бити уништени. Она шачица Срба која је остала доле смртно је угожена. Доле од обичних људи немој да очекујеш помоћ. Поведи све оне виле, твоје посестриме, да нам помогну.

 

                                                                                                                 Срдачан поздрав!

                                                                                                 Твој Михајло Миловановић

                                                                                                                                6/2

Објављено под Примери добре праксе | 2 коментара

Циклус народних епских песама о Косовском боју

Стилске фигуре на примеру песме „Смрт Мајке Југовића“

Само један пример из Циклуса песама о Косовском боју довољан за обнављање и обраду свих стилских фигура које се уче до 6. разреда  (СТАЛНИ ЕПИТЕТИ, ХИПЕРБОЛА, ОНОМАТОПЕЈА, КОНТРАСТ – АНТИТЕЗА, ГРАДАЦИЈА, СЛОВЕНСКА АНТИТЕЗА).

Резултат заједничког рада су 3 паноа ученика 6/1, 6/2 и 6/3. У току је и гласање за избор најбољег. (Гласање траје до 14.12.).

Рад ученика 6/1

Рад ученика 6/2

Рад ученика 6/3

Објављено под Примери добре праксе | Оставите коментар

6/3 – расадник талената

   Научила ме је Аска

Свет је испуњен музиком, плесом и ритмом. Понекад нисмо ни свесни да се плесом можемо одбранити и од сопствене смрти.

    Временом одрастемо и схватимо да је музика, не само уметност, већ и излаз из различитих ситуација. Аска ме је научила да треба бити сигуран у себе. Њена самоувереност је очарала вука, који је представљен као гледалац. У реалности сви смо ми вукови, зар не? Очарани смо нечијим талентом,  али настојимо да уједемо ако увидимо грешку. Заокупирани смо другим људима, не видимо себе .Можда вук није желео стварно да поједе Аску. Никада не можемо бити потпуно сигурни. Млада овчица зна своју судбину, али наставља да игра. У једном тренутку чак и измишља нове кораке. Знала је да би због тога добила лошу оцену у школи, али је прелазила границу креативности. Готово је .Чобан је упуцао вука. Аска је спасена.

У животу тежимо ка томе да будемо најбољи, али морамо научити да је живот велика игра. У сваком тренутку можемо наићи на једну Аску или једног вука.

                                                                                      Јована Јанковић 6/3

Моја незаборавна пустоловина

Дошло је лето. Отишла сам код баке и деке у село. Обилазила сам кућу, двориште, башту. Подигнула сам поглед и помислила да још увек је ту…стара трешња. Залутам у прошлост. Сећам се…Ту сам проводила највише времена. Сваки долазак код баке и деке за мене је била нова пустоловина. Провела бих цео дан играјући се, а онда цврчци,скакавци и остале бубице објављују вече. Често бих скривала братовљеве играчкице. Сећам се… На то дрво сам се први пут попела и догодила се мала незгода. Повредила сам руку ,али ми није било жао, нисам плакала, јер сам то дрво много волела. Сваки нови долазак код баке и деке је била нова страница у књизи пустоловина. Уобичајено је било да се хвалим како је моја трешња најлепша. Вече бих провела седећи испод крошње и гледајући како се једна по једна звезда ниже на небу. Трешња је као и сва жива бића остарила. Обрасла је маховином. Дека је хтео да је исече, а ја то нисам желела,,за мене је то била трагедија. Прошло је две године од тог догађаја. Нисам могла да прођем баштом, а да је се не сетим. Од ње је остао један обичан пањ. Села сам и видела црвенкасто-жути хоризонт. Очи пуне суза, једна по једна силази низ образ, помислих:,,Сутра је нови дан“…

Вања Бендић 6/3

 

 

Објављено под Радови ученика | Оставите коментар