Свака генерација оставља трага у срцима нас професора, наставника, одељенских стаешина. Једна од њих, генерација рођена баш 1999. године, наизглед ни по чему другачија, шачица дечурлије спремна на испаде, шале, згоде, а ипак другачија и посебна, успела је у мени да изнедри нешто што нисм ни знала да поседујем – стихове.
Без књижевних претензија, за разоноду нас самих, одељењске заједнице 8/1, настајале су ове песме. Готово у једном даху, у року од 72 сата, полетеле су ове речи што на песме личе. Ми се у њима препознајемо. И то је довољно.
Без жеље да повреде и ране, већ као доказ истинске повезаности, блискости и љубави која нас спаја, песме сам пустила у свет, да нађу одјека и у вашим срцима.
Разредна
Јелена Иванишевић
школске 2013/2014.
10.10.2015.
После почетничких стихова о ученицима, сви су ме од родбине питали: Кад ћеш ти о нама да напишеш песму? Па не може то по наруџбини, мислим ја. Прође неко време, и деси се Дечија недеља. Деца наше школе опробаше се највише у стиховима на слободну тему о својој породици. Добра је повод, а све што је слободно још боље је, те ја, из дечијег угла једног од мојих синова, пробах да за почетак побројим најужу фамилију у једној песми. Питају ме моји: Како сви да станемо у једну песму? Љубоморни, ваљда. Свако би хтео песму само о себи. Ја им кроз смех поручујем: Српите се. То тек треба да се заслужи.
ПОРОДИЦА
Четири је паран број:
мама, тата, ја и бата.
Четворо нас сложно дише,
број четири на вратима пише.
Четворо за столом седи,
смеје се љути, беседи.
У пару ил’ у троје
проблеми не постоје.
Ил’ се реше ко од шале
кад четири раде главе.
За срећу ми треба мало:
мама, тата и још бата.
Па кад дођу баке, деке:
Лаки, Рајка, Миљка, Доца,
увек ведрих, насмејаних лица
-проширена породица.
А да песма буде фина
ту су тетке Драгана и Жаклина.
Да срећа буде још већа,
битан је и Бане, теча.
Као зачин, најдражи, силан
– ујка Милан.
Теткина деца: Огњен и Марија;
кад су крај мене, сунце ми сија.
Ко у песму није ушо
нек не замери сада мени.
Биће места и на свадби
кад синове мајка жени.
Једна од песама настала по наруџбини:
Аждајче
Не вајкај се, мила мајко моја
Ми смо злице, против људског соја.
Доброта се више не тражи код људи,
Зато ти мирна и спокојна буди.
Уз негативце не иде лепота
А с мало среће доћи ћу до спота.
Бићу главни јунак неког хорор филма
Ружноћа се цени, па се зато снима.
Кад постанем славан и тебе ћу звати
Бићеш срећна и поносна – аждајчета мати.
Српски са Јеленом 