Неки нови таленти

ЈА КАО ЈУНАК БАЈКЕ

Маштам ја много и често. Понекад се запитам где почиње сан, а где јава. Да, добро сте схватили, ја и будна сањам.

Једног дана, мој пут до куће се претворио у прелепу авантуру. Постала сам вила. Имала сам дугу браон косу, огромна крила, прелепу цветну хаљину. Пут до вилиног града није било лако прећи. Били су ту густи облаци, огромне страшне птице, муње и громови. Био је ту и парк пун миришљавог цвећа и дрвећа. Цвеће је плесало и помагало ми да дођем до вилиног града. Стварала сам дугу кад год сам хтела. Предивно, зар не? Била сам нежна, али веома храбра вила. Нисам се плашила змије, ма какве змије то је ситница за мене. Ја сам била та која се не плаши великих, злих чаробњака. Све сам их савладала. Пао је мрак. Звезде су се појавиле, месец је засијао. Време је да се вратим кући. Планете ће ми помоћи у томе.

Останите стрпљиви. Ускоро ћу у нову авантуру. Обећавам, испричаћу вам све пустоловине које ћу доживети тада.

 

Милена Менчанин V/4

 

 ЈА КАО ЈУНАК БАЈКЕ

 

Када сам била мала, обожавала сам да ми мама чита бајке пред спавање. Себе сам замишљала као најлепшу принцезу. Нисам ни слутила да ће ми се то једнога дана и остварити.

Сасвим обичног дана, када сам се враћала кући, угледала сам белог мачка како ме прати. Одједном је потрчао у уску улицу где се налазила велика бронзана капија. Кроз капију сам крочила несигурним кораком, али са великом жељом да мачка понесем својој кући. Одједном, засенила ме је огромна бела светлост и видела сам мачка како се претвара у дечака. Узео ме је за руку и повео у најлепши парк где сам икада била. Био је препун зеленила, цвећа и дрвећа. На сваком кораку било је зрелог и укусног воћа. Тамо се зна само за песму, игру, дружење и смех. Преких погледа нема и никада неће ни бити док је он владар. Шетала сам сатима и дивила се лепоти природе. Дошло је време да кренем кући. Тада ми је краљ-дечак рекао да се у овом парку налази дечије краљевство. Довољно је да зажмурим и пожелим да сам тамо.

Краљ-дечак ми је рекао да могу да се вратим у краљевство само ако сам добра,  вредна и слушам своје родитеље. Заједно смо прошли кроз капију где сам ја била иста стара ја, а он опет мали бели мачак.

Ања Рајић V-1

Овај унос је објављен под Радови ученика. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s